O rasi

Rodezijski ridžbek Multi CH Douala Gana, JCH Milengalenga Ghana's Heaven Saba & JCH Mwamba Lion Strength Shumba

Rodezijski ridžbek

FCI-Standard N° 146 / 10.12.1996.

Poreklo: Jug Afrike.

Standard napravljen od strane Kinološkog Saveza Južne Afrike (KUSA) i

Kinološkog Kluba Zimbabvea (ZKC).

Korišćenje: Rodezijski Ridžbek se još uvek koristi za lov u mnogim

delovima sveta ali je posebno cenjen kao porodični ljubimac i čuvar.

FCI klasifikacija: VI grupa - krvoslednici i srodne rase.

Razred III - Srodne rase.

Bez radnog ispita.

Kratka istorija: Rodezijski Ridžbek je trenutno jedina priznata rasa

koja potiče sa juga Afrike. Njeni preci potiču iz Kejp Kolonije u Južnoj

Africi gde su ukrštani sa ptičarima ranih doseljenika i polu-pripitomljenim

Hotentotskim lovačkim psima koji su na ledjima imali ridž. Uglavnom su

lovili u grupama od dva ili tri psa i prvobitna uloga Rodezijskog ridžbeka

je bila da pronađe divljač, posebno lavove, i da je zahvaljujući velikoj

spretnosti zadrži do dolaska lovca.

Prvobitni standard, koji je sastavio F.R. Barns u Bulavaju u Rodeziji 1922.

godine, je bio zasnovan na standardu za Dalmatinca i Kinološki Savez

Južne Afrike ga je odobrio 1926.

Opšti izgled: Rodezijski Ridžbek treba da bude uravnotežen, snažan,

mišićav, okretan i aktivan pas, skladan, veoma izdržljiv i brz. Odlikuje se

agilnošću, elegancijom i snagom ali ne sme biti masivan.

Ridž: Odlika rase je ridž na ledjima koji čini dlaka koja raste u suprotnom

smeru od ostatka dlake. Mora biti jasno definisan, simetričan i mora se

sužavati ka kostima kukova. Ridž mora da počne odmah iza lopatica i da

se proteže do kostiju kukova. Mora imati samo dve indentične krunice

koje se nalaze jedna naspram druge. Donje ivice krunica ne smeju

zauzimati više od jedne trećine ridža. Dobra prosečna širina ridža je 5 cm.

Diskvalifikacija: Nepostojanje ridža.

Ozbiljne mane: Jedna ili više od dve krunice.

Narav: Ponosan, inteligentan, rezervisan prema strancima ali ne pokazuje

znake agresije ili plašljivosti.

Glava

Lobanja: Treba da bude dovoljno duga (udaljenost izmedju ušiju, razmak

izmedju temena i stopa, te od stopa do kraja nosa mora biti jednak),

pljosnata i široka između ušiju; kada je pas opušten glava mora biti bez

nabora.

Stop: Stop treba da bude dobro naglašen. Linija od nosa do temene kosti

ne sme biti ravna.

Nos: Nos treba da bude crn ili smeđ. Crn nos treba da prate tamne oči, a

smeđ oči boje ćilibara.

Njuška: Njuška treba da bude dugačka, duboka i snažna.

Usne: Usne ne smeju da vise i moraju tesno prijanjati uz vilice.

Vilica i zubi: Vilice su snažne sa savršenim i potpunim makazastim

zagrizom, tj. gornji zubi tesno naležu na donje i usadjeni su pod pravim

uglom u odnosu na vilicu. Zubi moraju da budu dobro razvijeni, posebno

očnjaci.

Obrazi: Obrazi moraju da budu čisti, tj. ne smeju da vise i da imaju nabore.

Oči: Oči treba da budu umereno razmaknute, okrugle, živahne i sjajne,

inteligentnog izraza. Boja očiju mora da bude uskladjena sa bojom nosa.

Uši: Treba da budu postavljene prilično visoko, srednje su veličine, prilično

široke u korenu i blago se sužavaju prema zaobljenom vrhu. Moraju biti

nošene usko uz glavu.

Vrat: Vrat treba da bude dugačak, snažan i bez fanona.

Telo

Leđa: Snažna.

Slabine: Snažne, mišićave i blago zaobljene.

Grudi: Ne treba da budu preširoke ali su veoma duboke i prostrane; grudni

koš treba da doseže do laktova. Pretprsje treba da bude vidljivo kada se

gleda sa strane. Rebra su umereno zaobljena, nikada bačvasta.

Rep: Rep treba da bude snažan u korenu i da se postepeno sužava ka vrhu.

Treba da bude umerene dužine. Ne treba da bude usadjen ni previše nisko

ni previše visoko. Treba da bude nošen blago nagore ali nikada nije uvijen.

Udovi

Prednje noge: Prednje noge treba da budu savršeno prave, snažne i

i čvrstih kostiju. Laktovi stoje usko uz telo. Kada se gleda sa strane, prednje

noge treba da budu šire nego kada se gleda spreda.

Ramena: Ramena su nagnuta, čista i mišićava.

Došaplje: Treba da bude snažno i blago izvijeno.

Zadnje noge: Mišići na zadnjim nogama moraju da budu jasni i dobro

izraženi.

Šape: Šape treba da budu kompaktne i okrugle sa izbočenim prstima i

čvrstim, elastičnim jastučićima koji su zaštićeni dlakom koja raste između

prstiju i jastučića.

Hod/kretanje: Hod je slobodan i aktivan.

Dlaka: Dlaka treba da bude kratka i gusta, glatka i sjajna ali nije ni vunasta

ni svilenkasta.

Boja: Od pšenično žute do pšenično crvene. Malo bele boje na grudima i

i prstima je dozvoljeno ali previše bele dlake na grudima, prstima kao i na

stomaku ili iznad prstiju je nepoželjno. Tamna maska i uši su dozvoljeni.

Previše crne dlake po telu je izuzetno nepoželjno.

Veličina

Visina u grebenu: mužjaci: 63 - 69 cm
ženke: 61 - 66 cm

Težina: mužjaci: 36,5 kg
ženke: 32 kg.

Mane: Bilo koje odstupanje od navedenih tačaka se smatra manom a

ozbiljnost mane se procenjuje proporcionalno njenom stepenu i uticaju na

zdravlje i dobrobit psa.

Pas koji pokazuje izražene fizičke i abnormalnosti u ponašanju će biti

diskvalifikovan.

N.B.: Mužjaci treba da imaju dva testisa normalnog izgleda potpuno

spuštena u skrotum.

Skala poena

Opšti izgled, veličina, simetrija, skladnost	15
Ridž	20
Glava	15
Noge i šape	15
Vrat i ramena	10
Telo, leđa, grudi i slabine	10
Hod	10
Dlaka i boja	3
Rep	2
Ukupno	100

Izvor: American Kennel Club (AKC)

Temperament:

Rodezijski Ridžbek je inteligentan, odlučan, nezavistan i snalažljiv. Ponekad

je preterano svojeglav. Zato je važno da mu vlasnik nametne svoju volju

nežnom ali čvrstom dominacijom. To nije pas za neodlučne i "mekane" ljude

jer imate samo jednu priliku da svog Ridžbeka pravilno vaspitate. Zato mu

je neophodna konstantna, pozitivna obuka. Ridžbeci su osetljivi psi pa

gruba obuka može da uništi njihovo poverenje u vlasnika.

Ridžbek brzo i lako uči. Zbog snažne volje ne može se grubošću naterati na

poslušnost ali zato nagrade i pohvale čine čuda. Privržen je, voli da

saradjuje ali ne podnosi da se sa njim grubo postupa i tada potpuno

otkazuje poslušnost. Rana socijalizacija je veoma važna. Štene se što pre

mora naučiti na druge ljude, pse, životinje, šetnje po gradu i uopšte sve

situacije sa kojima će se kasnije u životu susretati.

Rodezijski Ridžbek je privržen vlasniku i porodici. Upravo zbog toga ga ne

treba učiti da bude pas čuvar, već njegove urodjene sposobnosti treba

kombinovati sa treningom poslušnosti i samokontrole. Ridžbeci nisu laki za

vaspitanje pa nisu najbolji izbor za neiskusne vlasnike.

Ridžbek je rezervisan prema nepoznatima i držaće se podalje sve dok nekog

dobro ne upozna. Ovoj rasi nije prirodno da traži pažnju od nepoznatih ljudi.

Rodezijski Ridžbeci nisu nametljivi i dominantni prema drugim psima i

većina je prijateljski nastrojena. Ridžbek nije ni plašljiv ni agresivan. Suprotno

popularnom mišljenju on neće žudeti za borbom sa drugim psima. Naprotiv,

on će nastojati da izbegne gužvu kad god je to moguće, pa sve do granice

kukavičluka. Međutim, Ridžbek ne podnosi uvrede i čekaće koliko god je

potrebno da izravna račune. Dakle, Ridžbek ume da bude zlopamtilo.

Mlad pas je često razigran i nestašan i ne odaje pravu prirodu odraslog

Ridžbeka. Najverovatnije će vam u samom početku sve ići dobro (ako ga

pravilno učite). Medjutim, već sa oko 4 meseca možete pomisliti da je vaše

štene gluvo ili čak agresivno. Žvaću stvari, grizu prejako dok se igraju, neće

da dodju kada ih pozovete, otimaju se na povocu, laju na vas kada ih grdite.

Ali vaše "monstrum-štene" će se brzo promeniti i dobiti sve one osobine

koje imaju odrasli psi i koje su vas privukle ovoj rasi. Tada ćete biti potpuno

užasnuti što ste makar na trenutak pomislili da ste pogrešili što ste ga

nabavili.

Ridžbek sazreva nešto kasnije, izmedju druge i treće godine. Ono što je

karakteristično za odrasle primerke ove rase je velika samokontrola.

Fizička aktivnost:

Rodezijski ridžbek je veliki, mišićav, jak, energičan i dinamičan pas. Izuzetno

je izdržljiv i može da trči satima (30 milja za konjem koji trči). Zato mu je

neophodno obezbediti svakodnevne duge šetnje koje će mu omogućiti da

se dobro istrči i istroši energiju i po lepom i po lošem vremenu. Zbog toga

ridžbek idealan za aktivne porodice koje puno vremena provode napolju,

osobe koje su u dobroj fizičkoj kondiciji i koje se mnogo kreću. Odličan je

partner onima koji vole da džogiraju i da voze bicikl. Šetnja na povocu oko

zgrade mu nije dovoljna. Od Rodezijskog Ridžbeka se takodje ne može

očekivati da se sam zabavlja dok se vlasnik odmara. On se neće ni pomaći

ako mu se vlasnik ne kreće. Samo dvorište nikako nije zamena za

interaktivno druženje sa vlasnikom. Zato mu je potrebno obezbediti da se

igra sa drugim psima, da mu se baca loptica, vodi na agiliti i sl. Sve dok mu

je neka aktivnost zanimljiva Ridžbek će sa oduševljenjem u njoj učestvovati,

međutim čim mu nešto postane dosadno on gubi interesovanje.

Nega:

Rodezijski ridžbek nije vikend pas. Ne možete ga zanemariti i samo mu

povremeno posvetiti pažnju. Oni moraju da budu deo porodice i zahtevaju

svakodnevnu pažnju i društvo čoveka (nisu za život u boksu). Ako po ceo

dan niste kod kuće a uveče često izlazite, Ridžbek nije pravi izbor za vas.

Ova rasa je idealna za nekog ko iskreno želi psećeg druga koji je potpuno

uključen u njegov život.

Rodezijskom Ridžbeku veoma prija život u gradu ali mu je neophodno

omogućiti dovoljno kretanja u toku dana (neophodno je da svakodnevno

trči bez povoca i da se igra sa drugim psima) jer može postati destruktivan

ako se dovoljno ne istrčava. Mnogi problemi u ponašanju ridžbeka nastaju

zato što im nije posvećeno dovoljno pažnje i vremena. Zato ovo nije pas

koji se može držati u boksu. U kući je relativno miran i neaktivan.

Ridžbeka ne možete ostaviti napolju po hladnom vremenu jer zbog svoje

izrazito kratke dlake slabo podnosi hladnoću. Iako većina ridžbeka voli da

se igra u snegu, mnogo će se prijatnije osećati ako ga obučete po hladnom

vremenu. Na veoma niskim temperaturama Ridžbek može dobiti promrzline

na ušima, šapama, repu i genitalijama.

Ridžbek je generalno čist pas. Dlaka nema neprijatan miris i veoma malo

se linja. Dovoljno je da se očetka jednom nedeljno i da se okupa po

potrebi (obično nema potrebe kupati ga više od jednom ili dva puta

godišnje).

Ridžbeci su generalno veoma ješni i imaju dobar apetit. Najčešće nisu

izbirljivi i treba ih odmalena naučiti da jedu suvu hranu, voće i povrće kako

bi imali što raznovrsniju ishranu i time unosili vitamine, minerale i ostale

neophodne sastojke. S obzirom da Ridžbek ima dubok grudni koš, sklon je

torziji (uvrtanju) želuca - potencijalno smrtonosnom oboljenju. Zato se

nipošto ne sme izvoditi u šetnju bar tri sata posle jela.

Ridžbeci su takođe poznati i kao veliki "žderači", tj. rado će smazati hranu

koju pronadju u parku ili na ulici. Zato je bitno da ga odmalena naučite

komandu "fuj" tj. da pljune ono što stavi u usta kada mu kažete i da ga

naučite da vam dozvoli da mu otvorite usta i izvadite nepoželjan predmet

ili hranu.

Većina Ridžbeka je savršeno pouzdana kada se vodi bez povoca ali ih nikako

nemojte voditi bez povoca kada šetate po ulici. Kao i ostali goniči oni mogu

pojuriti mačku ili druge sitne životinje, a dok jure plen gluvi su za svet oko

sebe pa ne čuju ni vaše pozive ni kola koja im se približavaju.

Rodezijski ridžbek u kratkim crtama

Osobina	Visok nivo	Srednji nivo	Nizak nivo
Nivo energije		X
Potreba za fizičkom vežbom	X
Druželjubivost		X
Razigranost		X
Iskazivanje ljubavi		X
Pas čuvar	X
Nega dlake			X
Dobri sa decom	X

Izvor: Fox, Sue, Rhodesian Ridgebacks, Barron's Educational Series Inc., Hauppauge, NY, 2003

Zdravlje:

Ridžbek je generalno zdrav i otporan pas. U odnosu na druge rase kod
njih se javlja mali broj genetski naslednih bolesti. U proseku živi 10-12
godina.

Genetske (nasledne) bolesti:

Degenerativna mijelopatija (DM) - je nasledna, genetska bolest koja

se javlja obično oko osme godine i dovodi do paralize tela. Prvo se

javljaju slabost zadnjih nogu i zadnjeg dela tela, tremor, problem sa

koordinacijom. Bolest je progresivna, tako da pas postepeno gubi

kontrolu nad celim telom. U poslednjem stadijumu dolazi do

potpune paralize, nemogućnosti gutanja, zastoja rada srca i pluća. Za

ovu bolest ne postoji lek ili terapija, ali srećom postoji genetski test

zahvaljujući kom se uspešno može izbeći prenošenje bolesti na

potomstvo.

Pas može pripadati jednoj od sledećih genotipskih grupa:

1. N/N - pas ima dve normalne kopije gena, tj. nema mutaciju koja

izaziva bolest. Pas je zdrav, ne može razviti bolest, nije nosilac bolesti

bolesti i ne može je preneti na potomstvo. Štenad ovakvog psa nikada

ne mogu da obole od DM-a.

2. N/A - pas ima jednu normalnu kopiju gena i jednu kopiju sa

mutiranim genom. Pas ne može da oboli od bolesti ali je nosilac

mutiranog gena i može ga preneti na potomstvo.

3. A/A - pas ima dve kopije mutiranog gena. Ovakav pas će oboleti od

degenerativne mijelopatije, i obavezno i uvek će preneti mutirani gen

na potomstvo.

Nasleđivanje je po sledećem principu:

1. Ako su oba roditelja N/N, tj. nisu nosioci, sva štenad će biti N/N, tj.

biće zdrava i neće biti nosioci bolesti.

2. Ako je jedan roditelj N/N (nije nosilac) a drugi roditelj je N/A (nosilac),

sva štenad će biti zdrava ali će svi imati 50% šanse da ne budu nosioci

(N/N) i 50% šansi da budu nosioci (N/A).

3. Ako su oba roditelja nosioci (N/A), štenad će imati 25% šanse da

budu zdrava i da ne budu nosioci (N/N), 25% šanse da obole (A/A) i

50% šanse da budu zdrava ali ujedno i nosioci bolesti (N/A).

4. Ako jedan roditelj nije nosilac (N/N) a drugi je oboleo (A/A), sva štenad

će biti nosioci (N/A) ali neće biti obolelih.

5. Ako je jedan roditelj nosilac (N/A) a drugi je oboleo A/A, sva štenad će

imati 50% šanse da budu zdrava ali ujedno i nosioci (N/A), i 50% šanse

da obole (A/A).

6. Ako su oba roditelja obolela (A/A), sva štenad će biti obolela (A/A).

Juvenilna mioklonska epilepsija (JME) - je genetska, nasledna bolest

koja se za razliku od klasične epilepsije javlja u ranom dobu, između 6.

nedelje i 18. meseci. Karakterišu je tzv. mioklonski pokreti, tj. trzaji glave

i celog tela. Mioklonsi spazmi tj. trzaji se javljaju najčešće kada se pas

odmara ili kada je opušten, a napade može izazvati i jaka svetlost. Za

razliku od klasične epilepsije ne dolazi do gubitka svesti, salivacije i slično.

Intenzitet i učestalost napada se razlikuju od psa do psa. Oni sa lakšim

lakšim simptomima imaju napade ređe i sami mioklonski pokreti nisu

toliko snažni, dok oni sa težim simptomima imaju veoma učestale

napade (više puta dnevno) i trzaji su toliko snažni da se pas budi iz sna,

ako stoji ili sedi gubi ravnotežu i pada, ne može normalno da jede, pije

itd. Psi sa težim oblikom ove bolesti na žalost imaju vrlo loš kvalitet

života i vlasnici se najčešće odlučuju za eutanaziju. Srećom, naučnici su

i za ovu bolest razvili test koji odgovornim odgajivačima pomaže da iz

uklone obolele jedinke i jedinke koje su nosioci bolesti. Pas može

pripadati jednoj od sledeće tri genotipske grupe:

1. N/N - pas ima dve normalne kopije gena, tj. nema mutaciju koja

izaziva bolest. Pas je zdrav, ne može razviti bolest, nije nosilac bolesti i ne

može je preneti na potomstvo. Ni jedan potomak ovakvog psa neće

oboleti od JME-a.

2. N/A - pas ima jednu normalnu kopiju gena i jednu kopiju sa mutiranim

genom. Pas ne može da oboli od juvenilne mioklonske epilepsije ali je

nosilac mutiranog gena i može ga preneti na potomstvo.

3. A/A - pas ima dve kopije mutiranog gena. Ovakav pas će oboleti od

juvenilne mioklonske epilepsije, i obavezno i uvek će preneti mutirani gen

na potomstvo.

Nasleđivanje je po sledećem principu:

1. Ako su oba roditelja N/N, tj. nisu nosioci, sva štenad će biti N/N, tj.

biće zdrava i neće biti nosioci bolesti.

2. Ako je jedan roditelj N/N (nije nosilac) a drugi roditelj je N/A (nosilac),

nijedno štene neće oboleti ali će svako od njih imati 50% šanse da ne

bude nosilac (N/N) i 50% šanse da bude nosilac (N/A).

3. Ako su oba roditelja nosioci (N/A), sva štenad imaju 25% šanse da ne

obole i da ne budu nosioci (N/N), 25% šanse da obole (A/A) i 50%

šanse da ne obole ali da istovremeno budu i nosioci bolesti (N/A).

4. Ako jedan roditelj nije nosilac (N/N) a drugi je oboleo (A/A), sva

štenad će biti nosioci (N/A) ali nijedno neće oboleti.

5. Ako je jedan roditelj nosilac (N/A) a drugi je oboleo (A/A), sva štenad

će imati 50% šanse da ne obole ali da ujedno budu i nosioci (N/A), i

50% šanse da obole (A/A).

6. Ako su oba roditelja obolela (A/A), sva štenad će oboleti (A/A).

Hemofilija B (nedostatak faktora IX) - je genetska, nasledna bolest.

Obolele jedinke nemaju dovoljno proteina IX (F9) koji je zadužen za

zgrušavanje krvi. Bolest dovodi do nemogućnosti pravilnog zgrušavanja,

što opet dovodi do prevelikog krvarenja, pa i i iskrvarenja. Krvarenje

može biti izazvano povredama, hirurškim intervencijama (kao i kod

zdravih jedinki), ali kod obolelih jedinki može doći i do spontanog

unutrašnjeg krvarenja na unutrašnjim organima. Krvarenje kod obolelih

jedinki nije jače, brže ili obilnije nego kod zdravih, već je duže i ne može

se zaustaviti.

U zavisnosti od pola, pas može pripadati jednoj od sledećih genotipskih

grupa:

ŽENKE

1. Xn/Xn - pas ima dve normalne kopije gena, tj. nema mutaciju koja

izaziva bolest. Pas je zdrav, ne može da oboli, nije nosilac bolesti i ne

može je preneti na potomstvo.

2. Xp/Xn - pas ima jednu normalnu kopiju gena i jednu kopiju sa mutiranim

genom. Sam pas je zdrav, ali je nosilac hemofilije i prenosi je na potomstvo.

50% muškog potomstva je u riziku da oboli od hemofilije B. 50% ženskog

potomstva je u riziku da bude nosilac bolesti.

3. Xp/Xp - pas ima dve kopije mutiranog gena. Ovakav pas je bolestan i

obavezno prenosi bolest na potomstvo. Svo muško potomstvo (100%) će

biti bolesno, a svo žensko potomstvo (100%) će biti nosioci bolesti.

MUŽJACI

1. Xn/Y - pas ima normalnu kopiju X gena. On je zdrav, ne može da oboli i

nije nosilac bolesti, pa je ne može ni preneti na potomstvo.

2. Xp/Y - pas ima mutiranu kopiju X gena. On je bolestan i obavezno

prenosi oboleli gen na svo žensko potomstvo, tj. svo žensko potomstvo

(100%) će biti nosioci hemofilije B.

Nasleđivanje je po sledećem principu:

1. Ženka (Xn/Xn) i mužjak (Xn/Y) - oba roditelja su zdrava i nisu nosioci

hemofilije B pa je samim tim i ne prenose na potomstvo. Svi potomci

takvih roditelja su zdravi i nisu nosioci bolesti.

2. Ženka (Xn/Xn) i mužjak (Xp/Y) - pošto je ženka zdrava i nije nosilac, sva

muška štenad će biti zdrava i neće biti nosioci. Kako je mužjak oboleo, sva

ženska štenad će biti nosioci bolesti.

3. Ženka (Xp/Xn) i mužjak (Xn/Y) - pošto je ženka nosilac, 50% muške

štenadi je u riziku da bude bolesno i da bude nosilac, a 50% muške štenadi

ima šansu da bude zdravo i da samim tim ne bude nosilac. 50% ženske

štenadi je statistički u riziku da bude nosilac bolesti (Xp/Xn), ali pošto je

mužjak zdrav, ni jedan ženski potomak ne može da bude bolestan.

4. Ženka (Xp/Xn) i mužjak (Xp/Y) - pošto je ženka nosilac a mužjak je

oboleo, sva ženska štenad će biti nosioci, a 50% te ženske štenadi je u

riziku da bude bolesno (Xp/Xp). 50% muške štenadi je u riziku da bude

bolesno (Xp/Y) i 50% muške štenadi ima šansu da bude zdravo (Xn/Y).

5. Ženka (Xp/Xp) i mužjak (Xn/Y) - pošto je ženka obolela, sva muška

štenad će biti obolela (Xp/Y). Ali zahvaljujući zdravom mužjaku, ni jedno

žensko štene neće biti bolesno, iako će svako to žensko štene biti nosilac

bolesti (Xp/Xn).

6. Ženka (Xp/Xp) i mužjak (Xp/Y) - kako su oba roditelja obolela, sva

štenad će biti obolela - mužjaci će biti Xp/Y, a ženke Xp/Xp.

Rano-nastupajuća gluvoća u odraslom dobu (EOAD) - je genetska,

nasledna bolest. Karakteriše je gubitak sluha između prve i druge godine

života, i po tome se razlikuje od mnogo poznatije gluvoće sa kojom se

štenad rode i staračke gluvoće. Obolele jedinke potpune gube sluh i ovo

stanje se ne može popraviti ili izlečiti.

Pas može pripadati jednoj od sledećih genotipskih grupa:

1. N/N - jedinka poseduje dve normalne kopije gena, neće ogluveti i nije

nosilac bolesti, pa je samim tim ne može preneti na potomstvo.

2. P/N - pas poseduje jednu normalnu kopju gena i jednu mutiranu. On

sam je zdrav, ne može da ogluvi ali je nosilac bolesti i prenosi mutirani gen

na potomstvo.

3. P/P - pas poseduje dve mutirane kopije gena. On je oboleo, tj. kod

njega će doći do razvoja bolesti i gubitka sluha, i on obavezno prenosi

mutirani gen na potomstvo.

Nasleđivanje je po sledećem principu:

1. Ako su oba roditelja zdrava i nisu nosioci (N/N), sva njihova štenad će

biti zdrava i neće biti nosioci bolesti (N/N).

2. Ako je jedan roditelj zdrav (N/N), a drugi je nosilac (P/N), ni jedno štene

neće biti obolelo, ali će svako od njih imati 50% šanse da ne bude nosilac

(N/N) i 50% šanse da bude nosilac bolesti (P/N).

3. Ako su oba roditelja nosioci (P/N), sva štenad imaju 25% šanse da ne

obole i da ne budu nosici (N/N), 25% šanse da obole (P/P), i 50% šanse

da budu zdravi ali istovremeno nosioci bolesti (P/N).

4. Ako je jedan roditelj zdrav i nije nosilac (N/N), a drugi je oboleo (P/P),

sva štenad će biti nosioci, ali ni jedan neće oboleti (P/N).

5. Ako je jedan roditelj nosilac (P/N), a drugi je oboleo (P/P), sva štenad

imaju 50% šanse da ne obole ali da budu nosioci (P/N), i 50% šanse da

budu oboleli (P/P).

6. Ako su oba roditelja obolela (P/P), sva štenad će biti obolela (P/P).

Displazija kuka (HD) - je genetska, nasledna bolest. To je razvojna

anomalija građe kukova; koštani deo kuka nije dovoljno učvršćen

ligamentima, tetivama i mišićima pa glava butne kosti ne leži dobro u

čašici. Zbog nepravilnog položaja zgloba hrskavica i kost se oštećuju, pa

se javljaju bol i problemi sa kretanjem. Displazija se može lečiti isključivo

hirurškim putem.

Sertifikovani radiografski pregled kojim se ocenjuju kukovi treba obaviti

kada pas završi sa rastom i razvojem (za ridžbeka je idealno kada je

star oko 18 meseci). FCI klasifikacija kukova je sledeća:

A - normalan kuk bez znakova displazije.

B - gotovo normalan kuk (prelazni oblik iz normalnog ka displazičnom).

C - blaga displazija kuka.

D - umerena displazija kuka.

E - teška displazija kuka.

Svaki kuk se ocenjuje pojedinačno te se rezultat prikazuje kao A/A, A/B,

B/B itd.

FCI dozvoljava parenje jedinkama sa kukovima A, B i C, dok se psi sa D

i E kukovima ne smeju koristiti u uzgoju. Naravno, treba uvek koristiti pse

sa što boljim kukovima (po mogućstvu A) i izbegavati lošije (B i C) kad

god je to moguće.

Displazija lakta (ED) - je genetska, nasledna bolest. Predstavlja

nepravilan i neravnomeran razvoj koštanih i hrskavičnih elemenata lakta.

Zbog ovih nepravilnosti dolazi do mehaničkih i upalnih promena u

zglobu lakta koje uzrokuju bol i dovode do degenerativnih promena na

hrskavici zgloba. Oboleli pas oseća bol a pokreti lakta u ograničeni i

nepravilni. Kao i displazija kuka, displazija lakta se može lečiti samo

hirurški.

Sertifikovani radiografski pregled kojim se ocenjuju laktovi treba obaviti

kada pas završi sa rastom i razvojem (za ridžbeka je idealno kada je star

oko 18 meseci). FCI klasifikacija laktova je sledeća:

0 - normalan lakat bez znakova displazije.

1 - blaga displazija (prelazni oblik iz normalnog ka displazičnom).

2 - umerena displazija lakta.

3 - teška displazija lakta.

Svaki lakat se ocenjuje pojedinačno te se rezultat prikazuje kao 0/0, 1/1,

2/3 itd.

U uzgoju treba koristiti isključivo zdrave jedinke sa 0/0 laktovima.

Ostale bolesti:

Torzija želuca - Kao i druge rase slične gradje (veliki psi sa dubokim

grudnim košem), Ridžbek je sklon torziji (uvrtanju) želuca. To je ozbiljno,

potencijalno smrtonosno stanje koje zahteva hitnu operaciju. Nastaje kada

se želudac okrene oko svoje ose, pa nagomilana količina tečnosti i gasova

ne može da se smanji podrigivanjem ili povraćanjem. Kada se želudac

okrene prekida se cirkulacija krvi u želucu i tankom crevu. Do torzije obično

dolazi kada se pas prejede, halapljivo guta hranu i vazduh, kada popije

veliku količinu vode odmah posle jela ili kada skače ili trči posle obroka.

Simptomi se razvijaju veoma brzo - pas pokušava da povrati ali ne uspeva

da izbaci sadržaj želuca, uznemiren je, stomak veoma otiče, sluzokože

blede, javlja se slabost i ubrzan rad srca. Ukoliko se ne leči, torzija ubrzo

dovodi do stanja šoka i smrti.

Zato treba posebno voditi računa o načinu hranjenja, tj. prevenciji. Psu

treba davati nekoliko manjih obroka tokom dana (barem dva) uvek POSLE

šetnje. Ne dozvolite mu da se prejeda, da trči ili skače bar tri sata posle

jela. Ne dajte mu da pije vodu odmah posle obroka, već sačekajte da

prođe bar sat vremena pre nego što mu je ponudite.

Dermoidni sinus - Ovo je urodjeno, genetski nasledno oboljenje. To je

apsces koji se proteže od površine kože do kičmene moždine. On se puni

dlakom i ostacima kože, u njemu se nakuplja tečnost pa dolazi do infekcije

koja zahvata kičmenu moždinu i dovodi do bolne smrti. Kod obolelog

šteneta se može napipati mala kvržica (najčešće na vratu ili leđima) a mala

rupa je uočljiva kada se dlaka na tom mestu obrije. Jedini način lečenja je

hirurški ali obično sa veoma malo uspeha pa se obolela štenad najčešće

uspavljuju. Zahvaljujući pravilnoj selekciji dermoidni sinus se više ne javlja

tako često.

Ostala genetika:

D-locus (plavi gen, razvodnjeni gen) - kod ridžbeka se može javiti

D-locus, ili takozvani plavi, ili "razvodnjeni" gen koji dovodi do pojave

jedinki koje imaju plavičastu boju dlake, nosne pečurke i očiju. Plavi gen

je genetska mutacija koja je apsolutno neprihvatljiva i predstavlja

diskvalifikacionu manu. Uglavnom ne izaziva zdravstvene probleme ali

ovakvi "plavi" psi često imaju probleme sa kožom i alergijama.

Ovakvi psi se ne smeju koristiti u priplodu, a zahvaljujući genetskom testu

se uspešno može izbeći dobijanje "plave" štenadi. Pas može pripadati

jednoj od sledeće tri genotipske grupe:

1. D/D - pas ima dve normalne kopije gena, normalne je boje i nije nosilac

plavog gena te ga ne može preneti na potomstvo. Potomci ovakvog psa

nikada ne mogu biti plavi, bez obzira na genotip drugog roditelja.

2. D/d - pas ima jednu normalnu kopiju gena i jednu kopiju sa mutiranim

genom. Plava boja se ne može ispoljiti kod ovakvog psa ali je on nosilac

mutiranog gena, može ga preneti na potomstvo i može dati plavu štenad

ako je drugi roditelj takođe D/d ili d/d.

3. d/d - pas ima dve kopije mutiranog gena, plave je boje, on obavezno

prenosi mutirani gen na potomstvo i može dati plavu štenad ako je drugi

roditelj D/d ili d/d.

Nasleđivanje se odvija po sledećem principu:

1. Ako su oba roditelja D/D, tj. nisu nosioci, sva štenad će biti D/D, biće

normalne boje i neće biti nosioci mutiranog gena.

2. Ako je jedan roditelj D/D (nije nosilac), a drugi je D/d (nosilac), ni kod

jednog šteneta se neće ispoljiti plava boja ali svako od njih imati 50% šansi

da ne bude nosilac (D/D) i 50% šanse da bude nosilac (D/d).

3. Ako su oba roditelja nosioci (D/d), sva štenad imaju 25% šanse da budu

normalne boje i da ne budu nosioci (D/D), 25% šanse da budu plave boje

(d/d) i 50% šanse da budu normalne boje ali nosioci (D/d).

4. Ako jedan roditelj nije nosilac (D/D), a drugi je plave boje (d/d), sva

štenad će biti nosioci (D/d) ali ni jedno neće biti plave boje.

5. Ako je jedan roditelj nosilac (D/d) a drugi je plav (d/d), sva štenad će

imati 50% šanse da budu normalne boje ali ujedno i nosioci (D/d) i 50%

šanse da budu plava (d/d).

6. Ako su oba roditelja plava (d/d), sva štenad će biti plava (d/d).

B-locus (smeđi gen, livernose) - je gen zahvaljujući kom se javlja tzv.

livernose varijetet ridžbeka. Ovaj varijetet je priznat i ravnopravan je sa

mnogo češćim varijetetom koji ima tamnu, crnu nosnu pečurku i oči.

Ovakav ridžbek ima smeđu nosnu pečurku i oči boje ćilibara. Ridžbek

može pripadati jednoj od sledećih genotipskih grupa:

1. B/B - pas ima tamnu nosnu pečurku i oči, nije nosilac smeđeg gena i ne

može dati livernose štenad bez obzira na genotip drugog roditelja.

2. B/b - pas ima tamnu nosnu pečurku i oči ali je nosilac smeđeg gena.

Ovakav pas može preneti smeđi gen na potomstvo, a u kombinaciji sa

odgovarajućim parom (B/b ili b/b) može dati livernose štenad.

3. b/b - pas je livernose, obavezno će na potomstvo preneti smeđi gen, a

u kombinaciji sa odgovarajućim parom (B/b ili b/b) može dati livernose

štenad.

Parenje jedinki koje pripadaju ovim različitim varijetetima je dozvoljeno.

Zahvaljujući genetskom testu moguće je proveriti da li jedinka nosilac ili ne

što odgajivačima olakšava planiranje legla, odabir parnjaka itd.

Smeđi gen je recesivan i nasleđivanje je po sledećem principu:

1. Ako su oba roditelja B/B, tj. nisu nosioci smeđeg gena, sva štenad će biti

B/B tj. imaće tamnu nosnu pečurku i oči i neće biti nosioci.

2. Ako su oba roditelja crnog nosa, od kojih je jedan B/B (nije nosilac), a

drugi je B/b (nosilac) ni jedno štene neće biti livernose, a svako od njih će

imati 50% šanse da ne bude nosilac (B/B) i 50% šanse da bude nosilac

smeđeg gena (B/b).

3. Ako su oba roditelja crnog nosa ali ujedno i nosioci smeđeg gena (B/b),

sva štenad će imati 50% šanse da budu crnog nosa i da ne budu nosioci

(B/B), 25% šanse da budu livernose (b/b) i 25% šanse da budu crnog nosa

ali ujedno i nosioci smeđeg gena (B/b).

4. Ako jedan roditelj nije nosilac (B/B), a drugi je livernose (b/b), sva štenad

će biti nosioci smeđeg gena (B/b) ali ni jedno neće biti livernose.

5. Ako je jedan roditelj nosilac (B/b), a drugi je livernose (b/b), sva štenad

će imati 50% šanse da budu crnog nosa i očiju ali istovremeno i nosioci

smeđeg gena (B/b) i 50% šanse da budu livernose (b/b).

6. Ako su oba roditelja livernose (b/b), sva štenad će biti livernose (b/b).

Ridž - ridž je karakteristika rase i predstavlja dlaku koja na leđima psa raste

u suprotnom smeru. Međutim, rađaju se i ridžbeci bez ridža. Samo

ispoljavanje ridža je nasledno ali naučnici nisu uspeli da utvrde kako se

nasleđuje oblik ridža, broj krunica itd. Postoji genetski test kojim se

utvrđuje genotip psa. Tako svaki ridžbek pripada jednoj od sledećih

genotipskih grupa:

1. R/R - pas je dominantni homozigot, tj. poseduje dve kopije gena za ridž.

Ovakav pas ima ridž i obavezno prenosi gen za ridž na potomstvo tj. svi

njegovi potomci će uvek i obavezno imati ridž bez obzira na genotip

drugog roditelja (jer je gen za ridž dominantan).

2. R/r - pas je heterozigot, tj. poseduje samo jednu kopiju gena za ridž.

Ovakav pas ima ridž i može preneti gen za ridž na potomstvo. Dakle,

štenad ovakvog psa mogu imati ridž ali i ne moraju (u zavisnosti od

genotipa drugog roditelja).

3. r/r - pas ne poseduje gen za ridž i samim tim nema ridž; kako nije

nosilac, ne može ga ni preneti na potomstvo. Ridžbeci bez ridža se

izostavljaju iz priploda.

Nasleđivanje ridža je po sledećem principu:

1. Ako su oba roditelja dominantni homozigoti (R/R), sva štenad će imati

ridž i svi će biti homozigoti (R/R).

2. Ako je jedan roditelj dominantni homozigot (R/R), a drugi je heterozigot

(R/r) sva štenad u leglu će imati ridž.

3. Ako su oba roditelja heterozigoti (R/r), sva štenad će imati 75% šansi da

imaju ridž (R/R ili R/r) i 25% šansi da nemaju ridž (r/r).

Zahvaljući genetskom testiranju gena za ridž se uspešno može izbeći

dobijanje štenadi bez ridža.

Literatura:

1. Fox, Sue, Rhodesian Ridgebacks, Barron's Educational Series Inc., Hauppauge, NY,

2003

2. Federation Cynologique Internationale, Rhodesian Ridgeback FCI standard at

www.fci.be/nomenclature.aspx

3. Rhodesian Ridgeback Club Zagreb at www.rhodesianridgeback.hr

4. Rhodesian Ridgeback Puppies at www.rhodesianridgebackpuppies.org

5. American Kennel Club (AKC) at www.akc.org/breeds/rhodesian_ridgeback