Rodezijski ridžbek Multi Ch Douala Gana
cali
cali
Rodezijski ridzbek Multi Ch Douala Gana
Rodezijski ridžbek Multi CH Douala Gana, JCH Milengalenga Ghana's Heaven Saba & JCH Mwamba Lion Strength Shumba
Rodezijski ridžbek Multi Ch Douala Gana
cali
cali
Rodezijski ridžbek Multi Ch Douala Gana

   
Home
O nama
Gana
Saba
Shumba
Fotogalerija
Novosti
"M" leglo
O rasi
Apijev kutak
Kontakt
Linkovi










Rodezijski ridžbek
FCI-Standard N 146 / 10.12.1996.

Poreklo: Jug Afrike.
Standard napravljen od strane Kinološkog Saveza Južne Afrike (KUSA) i
Kinološkog Kluba Zimbabvea (ZKC).
Korišćenje: Rodezijski Ridžbek se još uvek koristi za lov u mnogim 
delovima sveta ali je posebno cenjen kao porodični ljubimac i čuvar.
FCI klasifikacija: VI grupa - krvoslednici i srodne rase.
Razred III - Srodne rase.
Bez radnog ispita.

Kratka istorija: Rodezijski Ridžbek je trenutno jedina priznata rasa
koja potiče sa juga Afrike. Njeni preci potiču iz Kejp Kolonije u Južnoj
Africi gde su ukrštani sa ptičarima ranih doseljenika i polu-pripitomljenim
Hotentotskim lovačkim psima koji su na ledjima imali ridž. Uglavnom su
lovili u grupama od dva ili tri psa i prvobitna uloga Rodezijskog ridžbeka
je bila da pronađe divljač, posebno lavove, i da je zahvaljujući velikoj
spretnosti zadrži do dolaska lovca.
Prvobitni standard, koji je sastavio F.R. Barns u Bulavaju u Rodeziji 1922.
godine, je bio zasnovan na standardu za Dalmatinca i Kinološki Savez
Južne Afrike ga je odobrio 1926.

Opšti izgled: Rodezijski Ridžbek treba da bude uravnotežen, snažan,
mišićav, okretan i aktivan pas, skladan, veoma izdržljiv i brz. Odlikuje se
agilnošću, elegancijom i snagom ali ne sme biti masivan.

Ridž: Odlika rase je ridž na ledjima koji čini dlaka koja raste u suprotnom
smeru od ostatka dlake. Mora biti jasno definisan, simetričan i mora se
sužavati ka kostima kukova. Ridž mora da počne odmah iza lopatica i da
se proteže do kostiju kukova. Mora imati samo dve indentične krunice
koje se nalaze jedna naspram druge. Donje ivice krunica ne smeju
zauzimati više od jedne trećine ridža. Dobra prosečna širina ridža je 5 cm.
Diskvalifikacija: Nepostojanje ridža.
Ozbiljne mane: Jedna ili više od dve krunice.

Narav: Ponosan, inteligentan, rezervisan prema strancima ali ne pokazuje
znake agresije ili plašljivosti.

Glava
Lobanja: Treba da bude dovoljno duga (udaljenost izmedju ušiju, razmak
izmedju temena i stopa, te od stopa do kraja nosa mora biti jednak), 
pljosnata i široka između ušiju; kada je pas opušten glava mora biti bez
nabora.

Stop: Stop treba da bude dobro naglašen. Linija od nosa do temene kosti
ne sme biti ravna.

Nos: Nos treba da bude crn ili smeđ. Crn nos treba da prate tamne oči, a
smeđ oči boje ćilibara.

Njuška: Njuška treba da bude dugačka, duboka i snažna.

Usne: Usne ne smeju da vise i moraju tesno prijanjati uz vilice.

Vilica i zubi: Vilice su snažne sa savršenim i potpunim makazastim 
zagrizom, tj. gornji zubi tesno naležu na donje i usadjeni su pod pravim
uglom u odnosu na vilicu. Zubi moraju da budu dobro razvijeni, posebno
očnjaci.

Obrazi: Obrazi moraju da budu čisti, tj. ne smeju da vise.

Oči: Oči treba da budu umereno razmaknute, okrugle, živahne i sjajne,
inteligentnog izraza. Boja očiju mora da bude uskladjena sa bojom nosa.

Uši: Treba da budu postavljene prilično visoko, srednje su veličine, prilično
široke u korenu i blago se sužavaju prema zaobljenom vrhu. Moraju biti
nošene usko uz glavu.

Vrat: Vrat treba da bude dugačak, snažan i bez fanona.
Telo
Leđa: Snažna.

Slabine: Snažne, mišićave i blago zaobljene.

Grudi: Ne treba da budu preširoke ali su veoma duboke i prostrane; grudni
koš treba da doseže do laktova. Pretprsje treba da bude vidljivo kada se
gleda sa strane. Rebra su umereno zaobljena, nikada bačvasta.

Rep: Rep treba da bude snažan u korenu i da se postepeno sužava ka vrhu.
Treba da bude umerene dužine. Ne treba da bude usadjen ni previše nisko
ni previše visoko. Treba da bude nošen blago nagore ali nikada nije uvijen.
Udovi
Prednje noge: Prednje noge treba da budu savršeno prave, snažne i
i čvrstih kostiju. Laktovi stoje usko uz telo. Kada se gleda sa strane, prednje
noge treba da budu šire nego kada se gleda spreda. 

Ramena: Ramena su nagnuta, čista i mišićava.

Došaplje: Treba da bude snažno i blago izvijeno.

Zadnje noge: Mišići na zadnjim nogama moraju da budu jasni i dobro
izraženi.

Šape: Šape treba da budu kompaktne i okrugle sa izbočenim prstima i 
čvrstim, elastičnim jastučićima koji su zaštićeni dlakom koja raste između
prstiju i jastučića.

Hod/kretanje: Hod je slobodan i aktivan.

Dlaka: Dlaka treba da bude kratka i gusta, glatka i sjajna ali nije ni vunasta
ni svilenkasta.

Boja: Od pšenično žute do pšenično crvene. Malo bele boje na grudima i
i prstima je dozvoljeno ali previše bele dlake na grudima, prstima kao i na
stomaku ili iznad prstiju je nepoželjno. Tamna maska i uši su dozvoljeni.
Previše crne dlake po telu je izuzetno nepoželjno.

Veličina
Visina u grebenu: mužjaci: 63 - 69 cm
                               
ženke: 61 - 66 cm 
Težina: mužjaci: 36,5 kg 
             ženke: 32 kg.    

Mane: Bilo koje odstupanje od navedenih tačaka se smatra manom a
ozbiljnost mane se procenjuje proporcionalno njenom stepenu i uticaju na
zdravlje i dobrobit psa.

Pas koji pokazuje izražene fizičke i abnormalnosti u ponašanju će biti 
diskvalifikovan.

N.B.: Mužjaci treba da imaju dva testisa normalnog izgleda potpuno
spuštena u skrotum.


Skala poena

Opšti izgled, veličina, simetrija, skladnost 15
Ridž20
Glava15
Noge i šape15
Vrat i ramena10
Telo, leđa, grudi i slabine10
Hod 10
Dlaka i boja3
Rep 2
Ukupno100
Izvor: American Kennel Club (AKC)



Temperament:

Rodezijski Ridžbek je inteligentan, odlučan, nezavistan i snalažljiv. Ponekad
je preterano svojeglav. Zato je važno da mu vlasnik nametne svoju volju
nežnom ali čvrstom dominacijom. To nije pas za neodlučne i "mekane" ljude
jer imate samo jednu priliku da svog Ridžbeka pravilno vaspitate. Zato mu
je neophodna konstantna, pozitivna obuka. Ridžbeci su osetljivi psi pa 
gruba obuka može da uništi njihovo poverenje u vlasnika.
Ridžbek brzo i lako uči. Zbog snažne volje ne može se grubošću naterati na
poslušnost ali zato nagrade i pohvale čine čuda. Privržen je, voli da 
saradjuje ali ne podnosi da se sa njim grubo postupa i tada potpuno
otkazuje poslušnost. Rana socijalizacija je veoma važna. Štene se što pre 
mora naučiti na druge ljude, pse, životinje, šetnje po gradu i uopšte sve
situacije sa kojima će se kasnije u životu susretati.
Rodezijski Ridžbek je privržen vlasniku i porodici. Upravo zbog toga ga ne
treba učiti da bude pas čuvar, već njegove urodjene sposobnosti treba
kombinovati sa treningom poslušnosti i samokontrole. Ridžbeci nisu laki za
vaspitanje pa nisu najbolji izbor za neiskusne vlasnike.
Ridžbek je rezervisan prema nepoznatima i držaće se podalje sve dok nekog
dobro ne upozna. Ovoj rasi nije prirodno da traži pažnju od nepoznatih ljudi.
Rodezijski Ridžbeci nisu nametljivi i dominantni prema drugim psima i 
većina je prijateljski nastrojena. Ridžbek nije ni plašljiv ni agresivan. Suprotno
popularnom mišljenju on neće žudeti za borbom sa drugim psima. Naprotiv,
on će nastojati da izbegne gužvu kad god je to moguće, pa sve do granice
kukavičluka. Međutim, Ridžbek ne podnosi uvrede i čekaće koliko god je
potrebno da izravna račune. Dakle, Ridžbek ume da bude zlopamtilo.
Mlad pas je često razigran i nestašan i ne odaje pravu prirodu odraslog 
Ridžbeka. Najverovatnije će vam u samom početku sve ići dobro (ako ga 
pravilno učite). Medjutim, već sa oko 4 meseca možete pomisliti da je vaše
štene gluvo ili čak agresivno. Žvaću stvari, grizu prejako dok se igraju, neće
da dodju kada ih pozovete, otimaju se na povocu, laju na vas kada ih grdite.
Ali vaše "monstrum-štene" će se brzo promeniti i dobiti sve one osobine
koje imaju odrasli psi i koje su vas privukle ovoj rasi. Tada ćete biti potpuno
užasnuti što ste makar na trenutak pomislili da ste pogrešili što ste ga 
nabavili.
Ridžbek sazreva nešto kasnije, izmedju druge i treće godine. Ono što je 
karakteristično za odrasle primerke ove rase je velika samokontrola.

Fizička aktivnost:
Rodezijski ridžbek je veliki, mišićav, jak, energičan i dinamičan pas. Izuzetno
je izdržljiv i može da trči satima (30 milja za konjem koji trči). Zato mu je
neophodno obezbediti svakodnevne duge šetnje koje će mu omogućiti da
se dobro istrči i istroši energiju i po lepom i po lošem vremenu. Zbog toga
ridžbek idealan za aktivne porodice koje puno vremena provode napolju, 
osobe koje su u dobroj fizičkoj kondiciji i koje se mnogo kreću. Odličan je
partner onima koji vole da džogiraju i da voze bicikl. Šetnja na povocu oko
zgrade mu nije dovoljna. Od Rodezijskog Ridžbeka se takodje ne može
očekivati da se sam zabavlja dok se vlasnik odmara. On se neće ni pomaći
ako mu se vlasnik ne kreće. Samo dvorište nikako nije zamena za 
interaktivno druženje sa vlasnikom. Zato mu je potrebno obezbediti da se
igra sa drugim psima, da mu se baca loptica, vodi na agiliti i sl. Sve dok mu
je neka aktivnost zanimljiva Ridžbek će sa oduševljenjem u njoj učestvovati,
međutim čim mu nešto postane dosadno on gubi interesovanje.

Nega:

Rodezijski ridžbek nije vikend pas. Ne možete ga zanemariti i samo mu 
povremeno posvetiti pažnju. Oni moraju da budu deo porodice i zahtevaju
svakodnevnu pažnju i društvo čoveka (nisu za život u boksu). Ako po ceo
dan niste kod kuće a uveče često izlazite, Ridžbek nije pravi izbor za vas.
Ova rasa je idealna za nekog ko iskreno želi psećeg druga koji je potpuno
uključen u njegov život.
Rodezijskom Ridžbeku veoma prija život u gradu ali mu je neophodno 
omogućiti dovoljno kretanja u toku dana (neophodno je da svakodnevno
trči bez povoca i da se igra sa drugim psima) jer može postati destruktivan
ako se dovoljno ne istrčava. Mnogi problemi u ponašanju ridžbeka nastaju
zato što im nije posvećeno dovoljno pažnje i vremena. Zato ovo nije pas
koji se može držati u boksu. U kući je relativno miran i neaktivan.
Ridžbeka ne možete ostaviti napolju po hladnom vremenu jer zbog svoje
izrazito kratke dlake slabo podnosi hladnoću. Iako većina ridžbeka voli da
se igra u snegu, mnogo će se prijatnije osećati ako ga obučete po hladnom
vremenu. Na veoma niskim temperaturama Ridžbek može dobiti promrzline
na ušima, šapama, repu i genitalijama.
Ridžbek je generalno čist pas. Dlaka nema neprijatan miris i veoma malo
se linja. Dovoljno je da se očetka jednom nedeljno i da se okupa po
potrebi (obično nema potrebe kupati ga više od jednom ili dva puta 
godišnje).
Ridžbeci su generalno veoma ješni i imaju dobar apetit. Najčešće nisu 
izbirljivi i treba ih odmalena naučiti da jedu suvu hranu, voće i povrće kako
bi imali što raznovrsniju ishranu i time unosili vitamine, minerale i ostale
neophodne sastojke. S obzirom da Ridžbek ima dubok grudni koš, sklon je
torziji (uvrtanju) želuca - potencijalno smrtonosnom oboljenju. Zato se
nipošto ne sme izvoditi u šetnju bar tri sata posle jela.
Ridžbeci su takođe poznati i kao veliki "žderači", tj. rado će smazati hranu 
koju pronadju u parku ili na ulici. Zato je bitno da ga odmalena naučite 
komandu "fuj" tj. da pljune ono što stavi u usta kada mu kažete i da ga
naučite da vam dozvoli da mu otvorite usta i izvadite nepoželjan predmet
ili hranu.
Većina Ridžbeka je savršeno pouzdana kada se vodi bez povoca ali ih nikako
nemojte voditi bez povoca kada šetate po ulici. Kao i ostali goniči oni mogu
pojuriti mačku ili druge sitne životinje, a dok jure plen gluvi su za svet oko
sebe pa ne čuju ni vaše pozive ni kola koja im se približavaju.



Rodezijski ridžbek u kratkim crtama

OsobinaVisok nivoSrednji nivoNizak nivo
Nivo energijeX
Potreba za fizičkom vežbomX
DruželjubivostX
RazigranostX
Iskazivanje ljubaviX
Pas čuvarX
Nega dlakeX
Dobri sa decomX
Izvor: Fox, Sue, Rhodesian Ridgebacks, Barron's Educational Series Inc., Hauppauge, NY, 2003


Zdravlje:
Ridžbek je generalno zdrav i otporan pas. U odnosu na druge rase kod
njih se javlja mali broj genetski naslednih bolesti. U proseku živi 10-12
godina.
Genetske (nasledne) bolesti:
Degenerativna mijelopatija (DM) - je nasledna, genetska bolest koja
se javlja obično oko osme godine i dovodi do paralize tela. Prvo se
javljaju slabost zadnjih nogu i zadnjeg dela tela, tremor, problem sa
koordinacijom. Bolest je progresivna, tako da pas postepeno gubi
kontrolu nad celim telom. U poslednjem stadijumu dolazi do
potpune paralize, nemogućnosti gutanja, zastoja rada srca i pluća. Za
ovu bolest ne postoji lek ili terapija, ali srećom postoji genetski test
zahvaljujući kom se uspešno može izbeći prenošenje bolesti na
potomstvo.
Pas može pripadati jednoj od sledećih genotipskih grupa:
1. N/N - pas ima dve normalne kopije gena, tj. nema mutaciju koja
izaziva bolest. Pas je zdrav, ne može razviti bolest, nije nosilac bolesti
bolesti i ne može je preneti na potomstvo. Štenad ovakvog psa nikada
 ne mogu da obole od DM-a.
2. N/A - pas ima jednu normalnu kopiju gena i jednu kopiju sa
mutiranim genom. Pas ne može da oboli od bolesti ali je nosilac
mutiranog gena i može ga preneti na potomstvo.
3. A/A - pas ima dve kopije mutiranog gena. Ovakav pas će oboleti od
degenerativne mijelopatije, i obavezno i uvek će preneti mutirani gen
na potomstvo.
Nasleđivanje je po sledećem principu:
1. Ako su oba roditelja N/N, tj. nisu nosioci, sva štenad će biti N/N, tj.
biće zdrava i neće biti nosioci bolesti.
2. Ako je jedan roditelj N/N (nije nosilac) a drugi roditelj je N/A (nosilac), 
sva štenad će biti zdrava ali će svi imati 50% šanse da ne budu nosioci
(N/N) i 50% šansi da budu nosioci (N/A).
3. Ako su oba roditelja nosioci (N/A), štenad će imati 25% šanse da
budu zdrava i da ne budu nosioci (N/N), 25% šanse da obole (A/A) i
50% šanse da budu zdrava ali ujedno i nosioci bolesti (N/A).
4. Ako jedan roditelj nije nosilac (N/N) a drugi je oboleo (A/A), sva štenad
će biti nosioci (N/A) ali neće biti obolelih.
5. Ako je jedan roditelj nosilac (N/A) a drugi je oboleo A/A, sva štenad će
imati 50% šanse da budu zdrava ali ujedno i nosioci (N/A), i 50% šanse
da obole (A/A).
6. Ako su oba roditelja obolela (A/A), sva štenad će biti obolela (A/A).

Juvenilna mioklonska epilepsija (JME) - je genetska, nasledna bolest
koja se za razliku od klasične epilepsije javlja u ranom dobu, između 6.
nedelje i 18. meseci. Karakterišu je tzv. mioklonski pokreti, tj. trzaji glave
i celog tela. Mioklonsi spazmi tj. trzaji se javljaju najčešće kada se pas
odmara ili kada je opušten, a napade može izazvati i jaka svetlost. Za
razliku od klasične epilepsije ne dolazi do gubitka svesti, salivacije i slično.
Intenzitet i učestalost napada se razlikuju od psa do psa. Oni sa lakšim
lakšim simptomima imaju napade ređe i sami mioklonski pokreti nisu
toliko snažni, dok oni sa težim simptomima  imaju veoma učestale
napade (više puta dnevno) i trzaji su toliko snažni da se pas budi iz sna,
ako stoji ili sedi gubi ravnotežu i pada, ne može normalno da jede, pije
itd. Psi sa težim oblikom ove bolesti na žalost imaju vrlo loš kvalitet
života i vlasnici se najčešće odlučuju za eutanaziju. Srećom, naučnici su
i za ovu bolest razvili test koji odgovornim odgajivačima pomaže da iz
uklone obolele jedinke i jedinke koje su nosioci bolesti. Pas može
pripadati jednoj od sledeće tri genotipske grupe:
 
1. N/N - pas ima dve normalne kopije gena, tj. nema mutaciju koja
izaziva bolest. Pas je zdrav, ne može razviti bolest, nije nosilac bolesti i ne
može je preneti na potomstvo. Ni jedan potomak ovakvog psa neće
oboleti od JME-a.
2. N/A - pas ima jednu normalnu kopiju gena i jednu kopiju sa mutiranim
genom. Pas ne može da oboli od juvenilne mioklonske epilepsije ali je
nosilac mutiranog gena i može ga preneti na potomstvo.
3. A/A - pas ima dve kopije mutiranog gena. Ovakav pas će oboleti od
juvenilne mioklonske epilepsije, i obavezno i uvek će preneti mutirani gen
na potomstvo.
Nasleđivanje je po sledećem principu:
1. Ako su oba roditelja N/N, tj. nisu nosioci, sva štenad će biti N/N, tj.
biće zdrava i neće biti nosioci bolesti.
2. Ako je jedan roditelj N/N (nije nosilac) a drugi roditelj je N/A (nosilac),
nijedno štene neće oboleti ali će svako od njih imati 50%  šanse da ne
bude nosilac (N/N) i 50% šanse da bude nosilac (N/A).
3. Ako su oba roditelja nosioci (N/A), sva štenad imaju 25% šanse da ne
obole i da ne budu nosioci (N/N), 25% šanse da obole (A/A) i 50% 
šanse da ne obole ali da istovremeno budu i nosioci bolesti (N/A).
4. Ako jedan roditelj nije nosilac (N/N) a drugi je oboleo (A/A), sva
štenad će biti nosioci (N/A) ali nijedno neće oboleti. 
5. Ako je jedan roditelj nosilac (N/A) a drugi je oboleo (A/A), sva štenad
će imati 50% šanse da da ne obole ali da ujedno budu i nosioci (N/A), i
50% šanse da obole (A/A).
6. Ako su oba roditelja obolela (A/A), sva štenad će oboleti (A/A).
 
Displazija kuka (HD) - je genetska, nasledna bolest. To je razvojna
anomalija građe kukova; koštani deo kuka nije dovoljno učvršćen
ligamentima, tetivama i mišićima pa glava butne kosti ne leži dobro u
čašici. Zbog nepravilnog položaja zgloba hrskavica i kost se oštećuju, pa
se javljaju bol i problemi sa kretanjem. Displazija se može lečiti isključivo
hirurškim putem.
Sertifikovani radiografski pregled kojim se ocenjuju kukovi treba obaviti
kada pas završi sa rastom i razvojem (za ridžbeka je idealno kada je
star oko 18 meseci). FCI klasifikacija kukova je sledeća:
A - normalan kuk bez znakova displazije.
B - gotovo normalan kuk (prelazni oblik iz normalnog ka displazičnom).
C - blaga displazija kuka.
D - umerena displazija kuka.
E - teška displazija kuka.
Svaki kuk se ocenjuje pojedinačno te se rezultat prikazuje kao A/A, A/B,
B/B itd.
FCI dozvoljava parenje jedinkama sa kukovima A, B i C, dok se psi sa D
i E kukovima ne smeju koristiti u uzgoju. Naravno, treba uvek koristiti pse
sa što boljim kukovima (po mogućstvu A) i izbegavati lošije (B i C) kad
god je to moguće.

Displazija lakta (ED) - je genetska, nasledna bolest. Predstavlja 
nepravilan i neravnomeran razvoj koštanih i hrskavičnih elemenata lakta.
Zbog ovih nepravilnosti dolazi do mehaničkih i upalnih promena u
zglobu lakta koje uzrokuju bol i dovode do degenerativnih promena na
hrskavici zgloba. Oboleli pas oseća bol a pokreti lakta u ograničeni i
nepravilni. Kao i displazija kuka, displazija lakta se može lečiti samo
hirurški.
Sertifikovani radiografski pregled kojim se ocenjuju laktovi treba obaviti
kada pas završi sa rastom i razvojem (za ridžbeka je idealno kada je star
oko 18 meseci). FCI klasifikacija laktova je sledeća:
0 - normalan lakat bez znakova displazije.
1 - blaga displazija (prelazni oblik iz normalnog ka displazičnom).
2 - umerena displazija lakta.
3 - teška displazija lakta.
Svaki lakat se ocenjuje pojedinačno te se rezultat prikazuje kao 0/0, 1/1,
2/3 itd.
U uzgoju treba koristiti isključivo zdrave jedinke sa 0/0 laktovima.


Ostale bolesti:

Torzija želuca - Kao i druge rase slične gradje (veliki psi sa dubokim
grudnim košem), Ridžbek je sklon torziji (uvrtanju) želuca. To je ozbiljno,
potencijalno smrtonosno stanje koje zahteva hitnu operaciju. Nastaje kada
se želudac okrene oko svoje ose, pa nagomilana količina tečnosti i gasova 
ne može da se smanji podrigivanjem ili povraćanjem. Kada se želudac 
okrene prekida se cirkulacija krvi u želucu i tankom crevu. Do torzije obično
dolazi kada se pas prejede, halapljivo guta hranu i vazduh, kada popije
veliku količinu vode odmah posle jela ili kada skače ili trči posle obroka.
Simptomi se razvijaju veoma brzo - pas pokušava da povrati ali ne uspeva
da izbaci sadržaj želuca, uznemiren je, stomak veoma otiče, sluzokože
blede, javlja se slabost i ubrzan rad srca. Ukoliko se ne leči, torzija ubrzo
dovodi do stanja šoka i smrti.

Zato treba posebno voditi računa o načinu hranjenja, tj. prevenciji. Psu 
treba davati nekoliko manjih obroka tokom dana (barem dva) uvek POSLE
šetnje. Ne dozvolite mu da se prejeda, da trči ili skače bar tri sata posle
jela. Ne dajte mu da pije vodu odmah posle obroka, već sačekajte da
prođe bar sat vremena pre nego što mu je ponudite.

Dermoidni sinus - Ovo je urodjeno, genetski nasledno oboljenje. To je 
apsces koji se proteže od površine kože do kičmene moždine. On se puni
dlakom i ostacima kože, u njemu se nakuplja tečnost pa dolazi do infekcije 
koja zahvata kičmenu moždinu i dovodi do bolne smrti. Kod obolelog
šteneta se može napipati mala kvržica (najčešće na vratu ili leđima) a mala
rupa je uočljiva kada se dlaka na tom mestu obrije. Jedini način lečenja je
hirurški ali obično sa veoma malo uspeha pa se obolela štenad najčešće
uspavljuju. Zahvaljujući pravilnoj selekciji dermoidni sinus se više ne javlja
tako često.

Ostala genetika:
D-locus (plavi gen, razvodnjeni gen) - kod ridžbeka se može javiti
D-locus, ili takozvani plavi, ili "razvodnjeni" gen koji dovodi do pojave
jedinki koje imaju plavičastu boju dlake, nosne pečurke i očiju. Plavi gen
je genetska mutacija koja je apsolutno neprihvatljiva i predstavlja
diskvalifikacionu manu. Uglavnom ne izaziva zdravstvene probleme ali
ovakvi "plavi" psi često imaju probleme sa kožom i alergijama.
Ovakvi psi se ne smeju koristiti u priplodu, a zahvaljujući genetskom testu
se uspešno može izbeći dobijanje "plave" štenadi. Pas može pripadati
jednoj od sledeće tri genotipske grupe:
1. D/D - pas ima dve normalne kopije gena, normalne je boje i nije nosilac
plavog gena te ga ne može preneti na potomstvo. Potomci ovakvog psa
nikada ne mogu biti plavi, bez obzira na genotip drugog roditelja.
2. D/d - pas ima jednu normalnu kopiju gena i jednu kopiju sa mutiranim
genom. Plava boja se ne može ispoljiti kod ovakvog psa ali je on nosilac
mutiranog gena, može ga preneti na potomstvo i može dati plavu štenad
ako je drugi roditelj takođe D/d ili d/d.
3. d/d - pas ima dve kopije mutiranog gena, plave je boje, on obavezno
prenosi mutirani gen na potomstvo i može dati plavu štenad ako je drugi
roditelj D/d ili d/d.
Nasleđivanje se odvija po sledećem principu:
1. Ako su oba roditelja D/D, tj. nisu nosioci, sva štenad će biti D/D, biće
normalne boje i neće biti nosioci mutiranog gena.
2. Ako je jedan roditelj D/D (nije nosilac), a drugi je D/d (nosilac), ni kod
jednog šteneta se neće ispoljiti plava boja ali svako od njih imati 50% šansi
da ne bude nosilac (D/D) i 50% šanse da bude nosilac (D/d).
3. Ako su oba roditelja nosioci (D/d), sva štenad imaju 25% šanse da budu
normalne boje i da ne budu nosioci (D/D), 25% šanse da budu plave boje
(d/d) i 50% šanse da budu normalne boje ali nosioci (D/d).
4. Ako jedan roditelj nije nosilac (D/D), a drugi je plave boje (d/d), sva
štenad će biti nosioci (D/d) ali ni jedno neće biti plave boje.
5. Ako je jedan roditelj nosilac (D/d) a drugi je plav (d/d), sva štenad će
imati 50% šanse da budu normalne boje ali ujedno i nosioci (D/d) i 50%
šanse da budu plava (d/d).
6. Ako su oba roditelja plava (d/d), sva štenad će biti plava (d/d).

B-locus (smeđi gen, livernose) - je gen zahvaljujući kom se javlja tzv.
livernose varijetet ridžbeka. Ovaj varijetet je priznat i ravnopravan je sa
mnogo češćim varijetetom koji ima tamnu, crnu nosnu pečurku i oči.
Ovakav ridžbek ima smeđu nosnu pečurku i oči boje ćilibara. Ridžbek
može pripadati jednoj od sledećih genotipskih grupa:
1. B/B - pas ima tamnu nosnu pečurku i oči, nije nosilac smeđeg gena i ne
može dati livernose štenad bez obzira na genotip drugog roditelja.
2. B/b - pas ima tamnu nosnu pečurku i oči ali je nosilac smeđeg gena.
Ovakav pas može preneti smeđi gen na potomstvo, a u kombinaciji sa
odgovarajućim parom (B/b ili b/b) može dati livernose štenad.
3. b/b - pas je livernose, obavezno će na potomstvo preneti smeđi gen, a
u kombinaciji sa odgovarajućim parom (B/b ili b/b) može dati livernose
štenad.
Parenje jedinki koje pripadaju ovim različitim varijetetima je dozvoljen.
Zahvaljujući genetskom testu moguće je proveriti da li jedinka nosilac ili ne
što odgajivačima olakšava planiranje legla, odabir parnjaka itd.
Smeđi gen je recesivan i nasleđivanje je po sledećem principu:
1. Ako su oba roditelja B/B, tj. nisu nosioci smeđeg gena, sva štenad će biti
B/B tj. imaće tamnu nosnu pečurku i oči i neće biti nosioci.
2. Ako su oba roditelja crnog nosa, od kojih je jedan B/B (nije nosilac), a
drugi je B/b (nosilac) ni jedno štene neće biti livernose, a svako od njih će
imati 50% šanse da ne bude nosilac (B/B) i 50% šanse da bude nosilac
smeđeg gena (B/b).
3. Ako su oba roditelja crnog nosa ali ujedno i nosioci smeđeg gena (B/b),
sva štenad će imati 50% šanse da budu crnog nosa i da ne budu nosioci
(B/B), 25% šanse da budu livernose (b/b) i 25% šanse da budu crnog nosa
ali ujedno i nosioci smeđeg gena (B/b).
4. Ako jedan roditelj nije nosilac (B/B), a drugi je livernose (b/b), sva štenad
će biti nosioci smeđeg gena (B/b) ali ni jedno neće biti livernose.
5. Ako je jedan roditelj nosilac (B/b), a drugi je livernose (b/b), sva štenad
će imati 50% šanse da budu crnog nosa i očiju ali istovremeno i nosioci
smeđeg gena (B/b) i 50% šanse da budu livernose (b/b).
6. Ako su oba roditelja livernose (b/b), sva štenad će biti livernose (b/b).

Ridž - ridž je karakteristika rase i predstavlja dlaku koja na leđima psa raste
u suprotnom smeru. Međutim, rađaju se i ridžbeci bez ridža. Samo
ispoljavanje ridža je nasledno ali naučnici nisu uspeli da utvrde kako se
nasleđuje oblik ridža, broj krunica itd. Postoji genetski test kojim se
utvrđuje genotip psa. Tako svaki ridžbek pripada jednoj od sledećih
genotipskih grupa:
1. R/R - pas je dominantni homozigot, tj. poseduje dve kopije gena za ridž.
Ovakav pas ima ridž i obavezno prenosi gen za ridž na potomstvo tj. svi
njegovi potomci će uvek i obavezno imati ridž bez obzira na genotip 
drugog roditelja (jer je gen za ridž dominantan).
2. R/r - pas je heterozigot, tj. poseduje samo jednu kopiju gena za ridž.
Ovakav pas ima ridž i može preneti gen za ridž na potomstvo. Dakle, 
štenad ovakvog psa mogu imati ridž ali i ne moraju (u zavisnosti od
genotipa drugog roditelja).
3. r/r - pas ne poseduje gen za ridž i samim tim nema ridž; kako nije
nosilac, ne može ga ni preneti na potomstvo. Ridžbeci bez ridža se
izostavljaju iz priploda.
Nasleđivanje ridža je po sledećem principu:
1. Ako su oba roditelja dominantni homozigoti (R/R), sva štenad će imati
ridž i svi će biti homozigoti (R/R).
2. Ako je jedan roditelj dominantni homozigot (R/R), a drugi je heterozigot
(R/r) sva štenad u leglu će imati ridž.
3. Ako su oba roditelja heterozigoti (R/r), sva štenad će imati 75% šansi da
imaju ridž (R/R ili R/r) i 25% šansi da nemaju ridž (r/r).
Zahvaljući genetskom testiranju gena za ridž se uspešno može izbeći
dobijanje štenadi bez ridža.




Literatura:

1. Fox, Sue, Rhodesian Ridgebacks, Barron's Educational Series Inc., Hauppauge, NY,
2003
2. Federation Cynologique Internationale, Rhodesian Ridgeback FCI standard at
www.fci.be/nomenclature.aspx
3. Rhodesian Ridgeback Club Zagreb at www.rhodesianridgeback.hr
4. Rhodesian Ridgeback Puppies at www.rhodesianridgebackpuppies.org
5. American Kennel Club (AKC) at www.akc.org/breeds/rhodesian_ridgeback






srpski
English



















   
  Copyright 2014 by Milica & Dragoslava Marković. All rights reserved.
  sagashu